Preporuke dečjih knjiga

Opis:

"Koliko samo stvari u nama spava a da mi to i ne znamo".

Radnja ovog neobičnog romana smeštena je u jedno zabačeno grčko selo, takoreći zabit u kojoj je vreme prosto stalo. Odvojeni od ostatka sveta, meštani ovog sela, koje se nalazi podno planine, a nedaleko od mora, vode svoje mirne živote ubirajuću plodove koje im zemlja nudi i živeći od toga.

U jednom trenutku pomislićete da je ovo učmala sredina u kojoj žive ljudi koji su ostali u nekom prošlom vremenu, ali ovde će se desiti više događaja nego što ćete očekivati.

Ovo selo će vas jednostavno uvući u sebe i imaćete osećaj da ste tamo. Osetićete miris soli, sazivećete se sa neverovatnom strukturom ljudi kao da žive baš tu, tik pored vas. Doznaćete kako izgleda odrastenje i sam život u zabačenom selu u kome ljudi još uvek veruju u utvare, veštice i razna natprirodna bića. Upoznaćete ljude kojima je čitav život prožet verovanjima i sujeverjem.

Poželećete da se odmorite ispod usamljenog drveta, za koje je vezana važna tradicija koju meštani veoma poštuju. Ili bar jesu.

Susrešćete se sa žarom za životom, sa smelošću i ohološću, sa dečjom zlobom ali i hrabrosti, sa predrasudama i neprihvatanjem različitosti, ali i sa nadom da se promene ipak mogu desiti i da iskrenost može pobediti učmalosti. Bićete svedoci rađanja ljubavi i prijateljstva za ceo život.

Sva dešavanja u ovom selu počinju povratkom Violete, žene koja je još kao dete prognana iz svog doma. Smatrana vešticom i luđakinjom, drugačiju od drugih zbog svoje radosti prema životu oko sebe i, po mišljenju okoline, preterane razdraganosti, otac je smešta u ustanovu. Violeta ne biva zaboravljena u svom rodnom selu, ona postaje simbol predanja mlađim naraštajima, nekima oličenje hrabrosti i ljubavi za životom, drugima izvor svega lošeg što se u selu dešavalo.

Sa Violetinim povratkom nestaju i zavetni darovi iz crkve i svi veruju da je ona krivac i lopov. A istovremeno nestaje i sveštenik sa kojim je Violeta kao dete bila veoma bliska. Jedan od retkih koji veruje u Violetinu nevinost, ali i zna tajnu oca Georgija, je dečak Simos, koji skuplja hrabrost i odlazi kod Violete, a kada je upozna promeniće mu se čitav pogleda na svet. Zbližava se sa njom na uštrb svim pričama koje kruže selom i pomaže joj da ostvari svoj davni san, da ponovo siđe do mora i ubere viole koje samo tu cvetaju. I nisu sami u tome.

Iako prvobitno kaljana i maltretirana kako bi iz sela ponovo bila oterana, Violeta pokazuje svoje pravo lice, otkriva ljudima svoju širokogrudost, dobronamernost, dobrotu, ljubav prema svojoj zemlji i ljudima koji je okružuju, hrabrost i smelost, i uz događaje koji su se desili u prošlosti, ali i sada, ljudi je prihvataju kao svoju.

Violeta je zapravo sve vreme bila anđeo čuvar svog sela. A meštani kao da su uspeli da skinu skramu sa svojih očiju i teg tuđeg mišljenja i konačno ugledali svet i Violetu u njemu baš onakvu kakva zaista i jeste.

A usamljeno drvo? Pitate se koja je njegova uloga u čitavoj priči? Ono je baš tu gde treba da bude, tako usamljeno, ali ponosno, da ih podseti da neke stvari ne treba nikada zaboraviti.

A moj lični dojam je bio da je s početka priče usamljeno drvo, zapravo, simbolično predstavljalo svakog meštanima ovog sela, zarobljenog u svojoj prošlosti, brigama, ali i nadanjima u bolje sutra.

Što su, na kraju, i dočekali.